Воће

Воће, то су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде. Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

• малом енергетском вриједношћу
• великим садржајем воде
• малом количином протеина и масти
• знатним садржајем угљених хидрата и целулозе
• богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.

Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Значај воћа у исхрани

Основне заједничке одлике воћа су:

• релативно мала енергетска вредност, осим код неких врста, као што су: банане, кестен, орах, љешњак, бадем. Исто вриједи и за сушено воће: суве шљиве, суве смокве, суво грожђе);
• висок садржај воде, с тим што се изузимају љускасто и сушено воће;
• знатан садржај угљених хидрата, а нарочито воћних шећера глукозе и фруктозе;
• мали садржај протеина и масти, изузимајући љускасто воће;
• богатство минералним састојцима и витаминима;
• знатан садржај целулозе (биљна влакна), органских киселина и других састојака (пектини, антоцијани и други ).

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.